Sapletoh te gredom, al’ nije od drveta

U razgovoru s prijateljem pomenusmo reč gredom u značenju “usput”, “idući putem”. Meni istog trenutka pade na pamet arhaični (bar po mom poimanju) ruski izraz “на сон грядущий“, pred nastupajući, dolazeći san, pročačkam tu malo i saznam da se obično pominju “молитвы на сон грядущие”, dakle, molitve pred spavanje. To ima veze sa nekim dolaskom, približavanjem, hodanjem, nastupanjem, svašta nešto tu ima, a ja lenja, pa pokušam da smuvam Draganu da se ona ovim pozabavi, uradila bi to bolje i temeljnije od mene, a usput (gredom 🙂 ) malo traži ona, malo tražim ja, preplićemo se i dopunjujemo, i ovo će biti delo uzajamne inspiracije i pomoći.

Uglavnom, prvo što mi ona pomene je reč “uzgred”, koja svakako ima veze i sa ovim gredom, a i sinonim je već pominjanoj reči “usput”, ali – to nije sve! Ako pozovete u narednih pet minuta broj…. dobićete kao poklon dodatne senzacionalne podatke!

Dakle, ja sam prvo nabasala na ovo, u Vikipediji, razume se:

грясти

Etymology[edit]

From Old East Slavicгрѧсти(gręsti), from Proto-Slavic*gręsti(“to go”), from Proto-Indo-European*gʰrHdʰ-. Cognate with Latingradior, Sanskritगृध्यति(gṛdhyati, “to endeavour to gain, to covet”), Gothic𐌲𐍂𐌹𐌳(grid, “step”), Englishprogress, congress, ingress, grade.

Pronunciation[edit]

• IPA^(key): [ɡrʲɪˈsʲtʲi]
• Homophone: грести́ (grestí)

Pazite sad šta sve tu ima, od Proto-Slavic*gręsti, dođosmo i do kongresa, i do napretka, i do čina ili razreda, zavisi kako se gleda, a sve u smislu nekog pomicanja napred (za kongres mi baš nije jasno, ali valjda nam se na kongresu dešava napredak znanja, šire se vidici i tako to.

Dragana pomenu i ovo:

“…kod Daničića odnosno Vuka – … gredom Ruža pušku napunila, al u strahu nije potprašila, nar. pesma, to je od gresti koji je i starosrpski glagol”.

I dade mi i link za rusku vikipedijsku verziju, u kojoj se meni učini zanimljivo ovo:

Этимология

Происходит от праслав. grędti, от кот. в числе прочего произошли: ст.-слав.грѧсти (ἔρχομαι πορεύομαι; Cynp., Клоц.), русск. грясти, гряду, грянуть, укр. грянути, болг. греда́ «иду», сербохорв. гре́де̑м, грести, словенск. grédem; восходит к праиндоевр. *ghredh-, родственно лит.gridyti «идти, бродить» ирл.do-greinn «преследует», лат.gradior «шагаю», санскр.गृढ्यति (gṛdhyati) «быстро надвигаться». Использованы данные словаря М. Фасмера; см. Список литературы.

Opet nešto korača, nadolazi, ali meni posebno privuče pažnju reč “грянуть” – granuti, dakle, i Sunce kad grane, ono isto gre, ka’ ona karuca iz pisme, ‘stigospu 🙂

I da ne zaboravimo izvedeni oblik нагрянуть – nagrnuti. Eto, i to ima veze!

A čekajte sad, po ovim gredom koje nema veze s drvenom ili metalnom gredom malo pročeprkasmo, a nema li odista veze, i ako ima, koja je? Nešto po čemu može da se ide k’o preko mosta? Lupam, naravno, ponešto malo naučismo, a svaki doprinos je dobrodošao.

 

Veliko hvala koautorki Dragani.